ПРЕДНЕМОСТ I
хипоманична мускулатура
као један непокренут пејзаж,
влажност ребара
у контингентима трбуха,
увучена преднемост
уместо поткрепљеног
поглавља је преображај
празнина и пунина
постају скелет-естетика
ПРЕДНЕМОСТ II
из свих беструлих зракова
гутам сноп
невербалних елемената
за феталну терапију
свих будућих кретања –
са основним носиоцима значења
постоперативна инфекција
руши властити избор
на контролу триместра
ТЕЛО ТЕАТРА
Норвешком писцу Туру Улвену
I
једна чврста материца
ваздушним додиром погођена
суочава се унакрсним дијалогом
човек је –
неодређена хранљива дужност која ми виси за вратом,
анемична илузија налик капи воде на длану
коју треба да претворим из брисања у постојаност
дволичан одабир који станује
у анамнези и битише
над свим што је људско –
унутрашњост-дух : камиказа-отров
II
човек је оно што је недостајало –
из ставке посве недељивог
у рано јутро борим се да закорачим
на влажно тло
земља коју додирујем
уписује се у мене својом неодређеном тежином:
потребан ми је удвојени прилог
за настанак фосилног пљуска
који се кажњава упоредо
пишем и подвлачим: – човек је оно што ми је недостајало;
