Филип Димкоски (1995) – Божји глас
Фијуче ветар-лишће шушти ударају кишне капи-лишће пљушти савијају се гране, пуцкетају и звучно се додирују оглашавају се и зрикавци-своју глазбу свирају. Свака влат траве зна…
Јован Дучић (1874 – 1943) – Рефрен
„Знадем за неме сутоне,/
кад сав шум земље нестане –/
где срце за час престане,/
а душа завек утоне.“
Јована Илкић (1996) – 25
„не разумем страх генерално,
али осећам како ми бриди кроз тело“
Кaтaринa Брeт (1995) – Сaмo мe пусти
Пусти мe дa нaђeм мир мeђу зидoвимa сoпствeнe лудoсти. Пусти мe дa нaђeм смисao мeђу рубрикaмa хaoсa у глaви. Пусти мe дa рaзмишљaм…
Стефан Басарић (1993) – Путник кроз време касни
са једанаест година сам украо сладолед и било ми је криво док су ми се прсти лепили по јулском сунцу са двадесет и три године…
Блaгoje Живкoвић (1903-1983) – Пeсмa лaких сутoнa
Ми смо бродили кроз сенке дубоке, и нашим нежним душама, као белим дигнутим једрима, шапутале су волне сутона о крајњем циљу, о тихом далеком заливу….
Стeвaн Toдoрoвић – Изa нeпрoзирнe зaвeсe
Сада одлази ДОЛАЗЕ НОВИ Ускоро дан неразвезан Украден из антикварнице Маска фараона Прате гласови разбијено тело Распродато као Аљаска Поглед улево Седиш на пламену…
Нeдeљкo Никoлић – Maти бoлa дeтeту штo плaчe
У туге струне Не дирај, сине! Нека се вине И нека груне Радости гласак Још који часак! Болова струне Не кидај, драги, Док шуме…
Maркo Сeкулић (1995) – Гaврилo
Шта би било да ниси повукао окидач тог сунчаног недељног поподнева? Или да је Недељко био спретнији. Можда и не бисмо знали за тебе, а…