Нове приче Симониде Лончар
“У стихованим сновима не треба тражити истините историје.”
Симонида Лончар – “Извод из апокрифа лажнаго: повест о епископу Антуну Дрзнову”
Но, вечно будан враг (или то беше какав ангелос), течан као ласица, преброја прсте и заглади браду, па стави надолазећој ноћи у џеп сан, који учини да видовита Марија устукне и угледа Антуна – бесполног и дугобрадог, а он јој се указао тако да једно велико, црвено Х држаше у рукама, као што свеци, на иконама, окоштим шакама подупиру свете књиге.
Павле Зељић – “Прича о Исаку”
Управо се тада мој отац поново осврнуо и видео како убирам купину са несагоримога грма, сувих уста, језика слепљеног за непца, изувши једну ногу којом загазих у огањ.
Симонида Лончар – “Καλοκαγαθία “
Верђилије беше сувише мртав да такво што чује и пјесанцу на умору разгали.
Павле Зељић – “Велики бог Пан је мртав”
У ништа сам био враћен, сада се у ништа враћам, срећно, срећно свим што се коштано грче међу споменицима, горњим, доњим двојним, као кост међу два меса.
Симонида Лончар – “Буђење Данка Деврње”
Доручковала су га зрна рудничке соли, посута по јечменој погачи, коре од које зуби цвиле.
Петер Хандке – курс семантике
“Велики пад је роман комплексне метафорике и симболике, са исто тако вишеслојним порукама, те га је тешко резимирати са свих аспеката једнако ваљано.”
Рејмонд Чендлер – “Једноставна умјетност убиства” (3. део)
Последњи део троделног есеја мајстора криминалистичког романа – Рејмонда Чендлера.