Милан Радоичић — „Жао ми коња”
Роман првенац Ђорђа Балашевића (1953–2021) „Три послератна друга” (1991) већ својим првим непосредним реферирањем на Ремарково дело, истиче тематске и идејне везе са светским антиратним романом. Сматрамо да је ова паралела вредна пажње, поред осталог и као покушај књижевне валоризације Балашевићевог књижевног рада, који је ипак остао у сенци његове кантауторске славе.
Симонида Лончар — Розалија от Гаврилов (пред којом не видим ништа сем ногу, мермера и високих птица)
Премда, осећам и слутим: читав је свет прост, нагао и мој, и границе до отупелих ми чула не допиру, некако баш, не знам.
Маријана Јелисавчић — Где си ти у свему томе?
Цецилија Галерани била је срамежљива девојка неухватљивог погледа. И када се кретала у друштву изгледало је као да се досађује. Као да је сама на пустом острву.
Ленка Настасић — Близина
Ценили су тишину и клањали јој се.
Марио Бенедети — Петомилијардито дете, са шпанског превела Борјанка Богдановић
Једног дана 1987. године, родило се Петомилијардито дете.
Михајло Манојловић — Огледало (Плес близанаца)
Јасно ти је због чега тако дволично дјелује сваки мој сусрет са познатим лицима.
Филип Пајкановић — „Под велом магле”
Година 1917, тридесети дан месеца маја, Јонско море, негде код Крфа Попут утваре што лебдећи не дотиче тло, под окриљем мртве ноћи, плови брод….
Оркан Ватра / Димитрије Поповић — „Огледало”
Ко је крив?Буре барута, филм. Српски се пук још давно настанио у руској крајини, која данас више није руска; само је име задржала, а поред…
Богдан Рапаић — „Моћ језика”
Моћ. Има ли веће моћи, од моћи Језика? Прохте ли ми се да кажем како из моје три главе, расте седам дана, у којима се крије сваког универзума тајна, Језик ће то поднети. Језику то није бесмислица, то је бесмислица договора многих глава који су заборавили шта Језик значи. Главе се договоре, шта је тачно и шта је смислица, а шта доумица. Језик је моћан, и човек га има, а заправо Језик њиме влада.