Предаја уредничке штафете
Циљ није онај који иде, већ оно чему се иде.
Сара Јенеи — Данас
Данас,
Дишемо затвореним плућима
Бранислав Чурчов – Битка за Бећарац
Нови Сад може много да пружи и сви долазе у Нови Сад само да би нешто узели. А ево како изгледа Нови Сад кад му нико ничим не узврати. Да ли ће и шта ће даље на тај начин Нови Сад моћи да пружа?
Хелена Шћопуловић — Годишња доба
плаши ме зима
још више одласци
па ипак свет неће пропасти
Тамара Пантовић — Несаница Боље да нисам заспао
Опет бих све исто урадио Колико пута ћеш гледати кроз мене За тебе будућу и прошлу Ја више нисам и никад нисам била
Ирена Страценски — Треба ми столар
Јер седети сам за кружним столом
даје једнакости знак очаја
Милан Радоичић — „Жао ми коња”
Роман првенац Ђорђа Балашевића (1953–2021) „Три послератна друга” (1991) већ својим првим непосредним реферирањем на Ремарково дело, истиче тематске и идејне везе са светским антиратним романом. Сматрамо да је ова паралела вредна пажње, поред осталог и као покушај књижевне валоризације Балашевићевог књижевног рада, који је ипак остао у сенци његове кантауторске славе.
Вања Ковачић — Преворница
Још нисам заволела море.
Ивана Пантелић — Чуваркућа
А и кад у себи засадиш
свежу нежну биљку,
па јој кажеш:
А ти сад, диши.