Пет песама Јелене Весић
Често си тражио да ти покажем песме,
не слутећи да је то
као да добровољно даш децу
људима у црном ауту који тобож питају за улицу;
Пет песама Соње Радовић
Тренутак је довољан
Да постане урезан
У стари камен моје душе.
Пет песама Стевице Митровића
Нити акве на њима,
Хиљаду и нека,
Плешу у ритму
Заљубљених смрека
Кад се у поветарцу касном
Пољубе.
Четири песме Дајане Растовић
Пружи корак у нови свет
У коме је рат
Само ако ти желиш да га буде
Пет песама Тијане Вујачић
Не мари што нас је свет спојио
И што су сада твоје даљине
Далеко од мојих мирних лука
Јер свет спаја да би раздвојио
И раздваја да би спојио
Сара Ненадић – „Неке ствари“
Неки стари неке ствари
некад не изусте стварно
Кристина Вулетић – „Све је под апсолутном контролом“
Мој господин психолог каже
Сневач
Не Сањар
Сањар је нешто сасвим друго
Милица Радосављев – „Како се воли“
Он уписује у роковник кад се мора насмејати и унапред зна да неће бити забавно.
Милош Швоња – „Појели смо последњу кришку сунца“
Да ли смо то ми први људи који ће
закорачити на морски Месец?