Амина Хрнчић – “Немушти језик”
Колико су само јаки окови
Калупа који зовемо фраза,
А обликују нам мисли, дух и карактер!
Иван Деспотовић – “Иза”
И као да су некуда избачене
све оне стварчице из пријатељских витрина,
те међе детаљне попут андракâ,
шкољке које одувек наводно знамо.
Соња Розентал – “Митарење”
са мердевина испред
куће, из џепова истреси земљу
досадашњости
Бранислав Чурчов – “Ветромет”
Врана врани дроби дроб –
дође доба –
наша коб!
Милош Швоња – “Оригами”
гужвам лист папира правим лопту Обруч, татине руке. Шут. Погодак. Увек је погодак, кош се помера, и онда таман кад сам се навикао, промашај! Како…
Филип Дејановић – “Алфа и омега”
Ја сам у овај свет рођен као човек који чека да
се преобрази у огледало
Лана Коша – “Обраћање”
Не стидите се да отрете мртву, црвљиву земљу
Са живе и топле плоти
Драгана Јовановић – “Да сам шерпа”
Не бих била на беле туфне
И розе лептириће
И са мном нежне руке не би носиле осмех до стола
Пет песама Јелене Весић
Често си тражио да ти покажем песме,
не слутећи да је то
као да добровољно даш децу
људима у црном ауту који тобож питају за улицу;