Љиљана

Борисав Бора Симић (1929-2016) Док лутам Твојим градом Улица Твоја бележи моје име.   Побунили се стихови у мени Па звоне звона Цркве Твога тела   Љиљана, Ти си моја У шуми вресова Сретни смо ти и ја, Певај Љиљана! У злату јоргованових грана За Тебе и твог љубимца Биће увек срећних дана…   Хајдемо …

Само нека завија

Александар Ђукић (1993) Срце које куца је онај пас што ноћу завија на месец маштајући о својој слободи тако што ће пући ланац што га држи везаног у месту.   Оно лаје и завија као пас ма месец и на звезде. Газда брине за његов педигре бира за њега најфинију храну, дресира га да ћути. …

Ћутљив израњаш изван СНА

Бранка Тодоровић (1957) Памтим време  кад сам те срела мирисе непоновљивих преплитања чворнате  године наших прожимања   Стојимо једно наспрам другог као два стуба подигнута снагом великих градитеља изговарајући молитве  утиснуте у вечност узглавља шапутавог   Гледам две стене уклесане у дане варљиве пуцкетају негдашњом топлином укроћених дивљина   Како зауставити  јеку потмуле тишине да …