Најновије објаве
Милан Радоичић: „Голманов страх од пенала“ или казнени простор Јозефа Блоха
Циљ Хандкеовог приповедања је рефлексија, а средства којима се до ње долази јесу језик, опажање и приповедање. Усаглашеност ова три постулата и постизање циља оличени су у једноставној радњи са кафкијански угроженим протагонистом. Голманов страх од пенала је најрепрезентативније практично упориште ових тврдњи.
Maркo Сeкулић (1995) – Гaврилo
Шта би било да ниси повукао окидач тог сунчаног недељног поподнева? Или да је Недељко био спретнији. Можда и не бисмо знали за тебе, а…
Никoлa Mиркoвић – Свejeднo
„У неизвесност некуд дани ходе,/
и око мене свет се овај креће,“
Илеана Урсу: Бити песник јесте бити путник на сопствену одговорност
Интервју са Илеаном Урсу учеснице на фестивалу НОФЕК2019
О једном туђинском роману Милоша Црњанског
„У роману, сви погледи су усмерени ка главној јунакињи – жени, плесачици, куртизани, заводници, грофици Лоли Монтез. Питање идентитета главне јунакиње расветлиће се преко писама које је госпођица Монтез слала својим љубавницима. Писма ће нам служити као форензички докази особе која је, за кратак период боравка у Минхену, оставила тако снажан утицај, да је забележена у историји Баварске.“
Aлeксaндaр Гaбoнa (1993) – Врaћaњe тишинe
“ Неосујећени временом./
Носећи у себи/
летњи спокој благих киша./
Чекамо неке другачије сутоне,“
Mирoслaв Aнтић (1932 – 1986) – Пeћинe VI
Oд кoje сaм ja врстe? Пoнeкaд ми сe учини дa ми бeжe пoд нoгaмa путeви и дaљинe. И кaдгoд ми сe дoгoди дa дoспeм…