Tag Archives: божидар шујица
Ово вече
Божидар Шујица (1936)
Ово вече од белог костура неке птице
Од црних ковака мог тела
Од тигровских кожа
И звучних кожа вода
Ово вече са својом збирком
Мириса и помама
И мојим љиљанима неспокоја
Ово вече довлачи свој топ
Млечним путем Путем зарђалог месеца
Путем звука Путем којим долазе
Шуме и одлазе мртви
Ово вече довлачи свој топ
Млечним Путем зарђалог месеца
Постоје континенти чији су
Урођеници крадљивци мог сна
Ово вече буди једно друго вече
Буди свој будни сан
У породици црних опсенара
У башти златних ноћурака
Који имају ту моћ
Да се буде
Као да се нису пробудили
Ово вече је немогући брод
На којем сам ја прикован за весла
Са змајевима од месечине
И са два мора која робују
У једној златној лубањи
Ово вече руши ми крвоток
Ту лепу слику Кандинског
Која почиње годишњим добом
Које траје колико траје
Ово вече
Одавде до изгнанства
Ово вече пева на киши
Гласом птице
Коју сам ја измислио
У славу свог очаја
У славу своје наде
И која није баш права птица
Више је слична музици
И вировима у ваздуху
И која насељава пределе
Израсле из мог чула слуха
