Tag Archives: нофек

Интервју са победницима НОФЕК-овог квиза знања

И ове године, трећи пут у низу, победници НОФЕК-овог квиза из познавања књижевности, били су ученици Гимназије “Јован Јовановић Змај”, у саставу: Марина Калаба, Дуња Керац и Владимир Попов.

Како вам се чини овогодишњи НОФЕК?

Дуња

Крајње занимљиво. Први пут сам искусила овај фестивал. Било је стварно лепо искуство. Подсетила сам се свега што сам радила протекле четири године, не само онога што смо радили прошле године.

Марина

Било ми је занимљиво. До сада нисам учествовала у оваквим манифестацијама тако да ми је ово било потпуно ново. Драго ми је што сам имала прилику да се упознам са новим људима, како из моје гимназије, тако и из других.

Да ли сте задовољни вечерашњим квизом?

Дуња

Јесам, задовољна сам, било је крајње интересантно. Поготово трећи део са музиком где је требало да препознамо аутора. Али да, у суштини јесам. Лепо проведено време.

Шта мислите, да ли Новом Саду треба више оваквих манифестација?

Владимир

Да, потпуно се слажем са тим. Ове културне манифестације могу само да допринесу нашем граду.

Дуња

Слажем се са мојим колегом. У потпуности је у праву и једина ствар која још треба да се уради јесте да се прошири свест о оваквим манифестацијама.

Марина

Лично сматрам да Новом Саду треба што више оваквих манифестација. Овакви догађаји помажу образовању омладине и изузетно су важни, нарочито за младе. Јер, уз један овакав програм се учи више о књигама и, уопштено, промовише књижевност.

Колико мислите да су ваши вршњаци образовани што се тиче културе и књижевности?

Владимир

Сматрам да је то зависно од школе коју похађају. На пример, ми из Јовине гимназије више знамо о књижевности, јер се свест о томе нарочито негује код нас. Такође, медији не преносе довољно културних и књижевних манифестација да би наши вршњаци били толико обавештени о томе.

Дуња

Што се тиче културе и књижевности, мислим да се пружа довољна количина образовања, али једноставно интересовање опада много више него што расте. Генералним развитком медија у Србији књижевност заостаје. Треба се направити нови план како би већи број људи био заинтересован.

Марина

Сматрам да интересовање за књижевност у последње време све више расте код младих. И да ће захваљујући оваквим манифестацијама наставити да се развија.

Какви су часови књижевности и осталих уметности у вашој школи?

Владимир

Часови књижевности и осталих уметности у нашој школи су на веома завидном нивоу. Имамо веома добро образован кадар професора који своје знање преноси на нас.

Дуња

Часови књижевности и осталих уметности у нашој школи су крајње развијени, али у једну руку недовољно зато што је највећи фокус на тим предметима био пружен на друштвеном смеру који је, нажалост, недавно укинут. Док при природним и специјалним смеровима није пружено пажње књижевности и култури колико на овом смеру.

Марина

У нашој школи се изузетно промовишу и књижевност и уметност. Часови српског језика као и генерално часови осталих уметности тј. музичког и ликовног, главни су разлог зашто сам и заинтересована за те уметности.

Имате ли идеје како да се младима приближи књижевност и генерално култура?

Дуња

Младе мозгове је једноставно тешко задржати на једној теми. Треба се направити неки занимљив приступ који ће публику да држи. Уколико се одржи присутност публике у оволиком броју, извесно је да ће идеје и поруке саме доћи до њих, јер, управо кроз занимљивости би им се могле приближити различите озбиљније и креативније теме.

Марина

Први начин је да се са младима о томе и прича, да се прича о важности уметности, о важности књижевности. О томе колико је то круцијалан део за дизање наше културне свести. Веома је важно и учествовање професора, као и родитеља у образовању – да то не буде само у школи, већ и код куће.

(Разговор водио: Милош Ђурић)

Интервју са бендом “Џез и лимунада”

Сва три дана трајања НОФЕК-а,
отварана су наступима  новосадског бенда Џез и лимунада.
Прочитајте шта су рекли нашем младом сараднику Милошу Ђурићу.

 

Како и када сте почели да свирате заједно?

Под именом “Џез и пиво” почели смо тек скоро да свирамо,
али нас тројица већ свирамо заједно и по различитим бендовима,
под другим именима. Доста дуго се ми знамо индивидуално.
Ово име “Џез и лимунада” формирано је само због овог фестивала*. Састав “Џез и пиво” се тек оформио овог лета.

Како сте се упознали?

Упознали смо се тако што сам ја дошао у један бенд, где је наш гитариста свирао, па смо тако почели у круг. Наш певач, Алекса, је мој добар друг, па смо се тако сконтали.

Када сте почели да свирате инструменте и бавите се музиком?

Верујем да музичари чим наступају негде као што је Трг републике, већ дуго свирају музику. Верујем да су углавном од малих ногу музиканти и свирају неки инструмент, али ја сам, на пример, саксофон почео да свирам пре две године. То је мој тек други инструмент тако да планирам да буде још нових инструмената. Ово је тек почетак за мене.

Како сте почели да гајите љубав према музици?

Сви људи на овом свету воле музику, не постоји неко ко не воли музику. Али једно је волети музику, а друго је стварати. За то треба доста и труда и напора, доста је стресно. Има јако пуно ствари које људи не виде кад нас гледају на бини како свирамо.

Ко су ваши музички идоли?

Пошто ја свирам саксофон, имам пуно музичких идола, наравно. Много волим и блуз и џез, тако да ту се врти око Џона Колтрејна и таквих музиканата који стварно свирају и ’60-их година су стварно харали својим дувачким инструментима.

Где сте све до сада имали наступе?

До сада смо већ свирали по центру, различитим пабовима, свирали смо и летње варијанте на Штранду, ево, као што видите, свирали смо и на Тргу републике. Следеће недеље имамо, такође, на једном другом фестивалу још наступа, тако да свугде смо по мало.

Да ли сте до сада снимали ауторске песме?

До сада нисмо снимили ауторске песме, али су дефинитивно у плану.

Како вам се чини овогодишњи НОФЕК фестивал?

Будући да је ово први дан, за сад ми се свиђа. Ја сам и прошле године био на фестивалу. Ово је стварно сјајна манифестација, и за младе људе, и за људе који хоће да се едукују у разним смеровима, тако да подржавам максимално.

Шта бисте препоручили неком ко хоће да покрене свој бенд?

Како сам ја заправо покренуо свој бенд? Тако што сам погледао снимак на Јутјубу који се зове “Why would you form a band” и говори како само треба да нађеш неке другаре и почнеш да свираш инструменте, и верујте ми, осетићете ту чар која се ствара, хемију између вас. Препоручујем свакоме ко жели да проба или свира неки инструмент да нађе пар другара и да крене.

 

*Напомена: Имајући у виду да је Новосадски фестивал књиге НОФЕК пре свега намењен младима и реализује се као пројекат подржан од стране Градске управе за спорт и омладину, као и то да као такав фестивал не би требало да промовише алкохол, назив бенда је само током трајања фестивала промењен из “Џез и пиво” у “Џез и лимунада”. Овај назив је одабран у складу са хуманитарном активношћу која се већ две године спроводи на фестивалу – Хуманитарна лимунада, где посетиоци имају прилику да донирају средства за лечење некога од болесне деце са фондације Буди хуман у замену за лимунаду.

Интервју са Николом Илићем

На овогодишњем НОФЕК-у, публици се представио и писац Никола Илић.

Ви сте ове године објавили Вашу прву књигу „Праскозорје“. Како је књига добила име?

Књига је добила име, такорећи, мојом самом инспирацијом да напишем роман. Главни лик је Марко који има 28 година. „Праскозорје“ је добило име тако што је то била симболика у његовом животу, прелазак са неке мрачне стране његовог живота ка светлости. Тако да она представља његов излазак из животних проблема и животних недаћа које су му биле наметнуте.

Како је сама књига почела да се развија као концепт?

Пошто сам иначе библиотекар, седећи у библиотеци доста сам размишљао како да дођем до нечега што би код људи изазвало осећај спознаје. Пошто ми у библиотеку долазе различити профили људи који траже различите књиге, дошао сам до закључка, пошто имам довољно инспирације и времена, да напишем причу у којој би се они сами пронашли. Тако да ми је мотив највише био та универзална емоција коју људи осете када читају роман.

Како функционише Ваш процес писања?

Спонтано, у суштини. Немам одређено време писања. Умем да пишем и дању и ноћу. Све је ствар инспирације.

У Вашој књизи бавите се мотивом Среће. Како бисте Ви описали срећу?

Описао бих је како сам је описао и у самом роману.
Јер, заиста, срећу не можемо дефинисати, можемо само да је откривамо део по део. Мада, има доста људи који срећу не препознају.

Како човек може да нађе срећу у данашњем свету?

Веома тешко. Главни лик из овога романа је Марко који има 28 година. То је период када је човек већ одрастао и самосталан. То је човек који је живео у заблуди претходних неколико година и онда, када се једном пробудио и дошао себи, схватио је да мора пронаћи пут ка светлости, ка праскозорју. Тако да, сама срећа не може бити дефинисана. У свакоме од нас лежи искра коју морамо постепено откривати. Јесте кратка, али треба да остане запамћена и да служи као звезда водиља кроз живот.

Који су Ваши планови за будућа дела?

Што се тиче будућих дела, ја већ радим на другом роману који ће бити везан за нашу историју, како историју српског народа, тако и историју грчког народа. Ми смо доста повезани народи још од Првог светског рата па надаље. Други роман ће бити потпуна супротност првом роману, чисто да истражим и друге жанрове. Биће један више авантуристички роман, који ће дати смисао нашој прошлости, смисао људима, смисао братском односу између Срба и Грка. Представљаће једно историјско чињенично стање о томе шта се дешавало у одређеном временском периоду везаном за Први светски рат. Биће проткан и љубавним причама, везан и за породицу и традицију, али све ће бити повезано тим историјским концептом.

Шта бисте препоручили младим писцима?

Младим писцима бих препоручио, пре свега, да пронађу нешто у чему су заиста добри. Доста младих писаца експериментише, почну да пишу песме, па се после пребаце на прозу. Сматрам да производ треба да изађе тек након неког одређеног искуства писања. Ја сам са 33 године написао свој први роман, са петнаест година сам почео да пишем поезију. Треба да слушају себе, али наравно са дозом искуства која је неопходна да би у нечему били препознатљиви.

(Разговор водио: Милош Ђурић)