Лепота
Милан Ракић (1876-1938) Јест, нема на теби ниједнога делада се моме оку могао да скрије,ниједног превоја блиставог ти телада се мој пољубац на њ спустио…
Земља
„И зато сијај мајко, јер ћеш волети више / И праштати лакше“
ПОСЕТА АНТИЧКОМ ГРАДУ
„Раскопине ме никад нису узбуђивале“ /
помишљам док се пењемо на тврђаву
Елегија једне свиње
„Ах, тај страшни часак ко би, врага чеко? / Дунаве, Дунаве, превези ме преко! „
Одасвуд свет
„Кроз прозор велике куће види се /
Међу високим запаљеним свећама / Угашен неко“
Јулско вече
„Под зрацима среће и окриљем нада: / Да уздахе наше саслушава неко!“
Криви сонет
„Који то уздах тишине пописмо / Кожу вином и сунцем усолисмо“
Павић за октаву више
„На ком језику, / Ком да вапим?
/ Мртви су језици.
/ У ћутању ком да ћутим?
/ Мртво је ћутање“
Моја лектира
„Ја тврдим / Да се пшеница не спознаје / На часовима ботанике, / Него за сиротињским столом / У доба сушна“