Недосан

Јелена Ћирић (1973)

Исцурела си ми зором
кроз прсте,
као кроз бушан сан.
 
На груди сам ти читаве ноћи
отиске прстију варио;
желео да тако дочекам дан.
 
На кожи си јутрос
кô ордење однела
ожиљке од моје глади.
 
И шеретски осмех
на усне залепљен,
кô медом дан да ти слади.